Ovog popodneva ću napraviti prezentaciju za nekolicinu advokata koji se bave patentnim sistemom u Stokholmu, pod nazivom “Šta Piratska partija namerava da uradi u vezi sа patentima, zaštitnim znakovima i kopirajtom?”. Sledi gruba skica onoga što nameravam da im predočim, uključujući i nekoliko linkova koje ću spomenuti.

Patentni sistem bi trebalo napustiti što je pre moguće. Sve je više podataka dobijenih od istraživanja, pre svega u SAD, koji nam govore da patentni sistem u celosti ima negativan uticaj na društvo. Može biti pozitivan za pojedine aktere (pre svega farmaceutske kompanije i patentne trolove), ali za društvo u celini, patentni sistem odmaže inovativnosti, konkurenciju i ekonomski razvoj.

Istraživanje The Case Against Patents (25 strana) koje su sproveli Michele Boldrin i David Levine sa Washington univerziteta iz Sent Luisa je dobro štivo za uvid u naš patentni sistem. (sumirano ovde).

Kada govorimo o farmaceutskim patentima, slažemo se da napuštanje ovog patentnog sistema nije izvodljivo i nadamo se da će se tržište potruditi da se u svakom slučaju sprovodi dovoljan broj istraživanja. Prema tome, želeli bismo da zamenimo farmaceutske patente sa sistemom koji je u svetu poznat kao delinkage. To zapravo znači da se sva farmaceutska istraživanja finansiraju iz javnih prihoda, a da se pritom rezultati istraživanja objavljuju i mogu se koristiti na bilo koji način, čime bi se stalo na put konkurenciji u proizvodnji generičkih lekova (neopterećenih patentnim sistemom). Ovakav sistem bi poreskim obveznicima sačuvao polovinu izdataka koje daju za lekove, a istovremeno bi povećao fondove koji se izdvajaju za istraživanja. Pored uštede u novcu pozitivan efekat bio bi spasavanje stotina ili miliona života širom sveta.

Kada su u pitanju patentni sistemi u svim drugim sferama, voljni smo da saslušamo svakoga ko želi da dokaže da oni donose bilo kakve pozitivne efekte na društvo ali do sada niko nije uspeo da prikaže takav pozitivan efekat (sa izuzetkom farmacije). U svim takvim slučajevima, teret dokazivanja pada na one koji zagovaraju uvođenje ili održavanje ovih monopola kojima rukovodi država, a ne na nas koji se zalažemo za napuštanje patentnog sistema.

Zaštitni znaci su u svojoj osnovi korisni, jer pre svega služe za zaštitu potrošača. Ako na limenci piše “Coca-Cola”, znam da kvalitet garantuje kompanija Coca-Cola. Ukoliko nisam zadovoljan proizvodom, znam kome mogu da se obratim, ili ako mi se dopada, takođe znam gde mogu naći još tog proizvoda. Ovaj princip zaštitnih znakova takođe daje dugoročne efekte u nagrađivanja dobrih i poštenih kompanija. Ovo je pozitivan efekat, ali zaštita potrošača je najosnovnija i najvažnija.

U pojedinim zemljama, poput Francuske i Italije, zaštitni znakovi su se razvili pa tako sada uključuju kazne za potrošače koji kupuju falsifikovanu robu (bilo zato što to žele, ili zato što su prevareni). Ovo je loš smer razvoja i čvrsto stojimo protiv toga. Legitimitet sistema zaštitnih znakova dolazi od zaštite potrošača. Ukoliko bi se stanje izobličilo tako da legislatura kažnjava potrošače, kao što je slučaj kod kopirajta i patenata, izgubio bi se legitimitet.

U poređenju sa patentima i kopirajtom, deluje da je sistem zaštitnih znakova ostao netaknut od strane degenerativnih subverzija, i da taj sistem nije upao u zamku istog nezdravog razvoja kao što je slučaj sa patentnim i kopirajt sistemima. Prijavljeno je nekoliko uznemirujućih slučajeva zloupotreba i pokušaja zloupotebe, kao kada je Louis Vuitton pokušao da cenzuriše danskog umetnika “kako bi zaštitio svoj brend” (pre će biti da u skorije vreme nisu uradili ništa štetnije po sopstveni brend od ovoga), ili kao kada je proizvođač gitara koji je iskovao frazu “Born to Rock” i prijavio je kao zaštitni znak za gitare počeo da tuži prodavce majica kako bi ih u potpunosti sprečio da štampaju njegovu frazu, iako se u ovom slučaju ista ne koristi kao zaštitni znak.

Ova vrsta zloupotrebe se mora suzbiti, prvenstveno kroz sam privredni sistem, zatim preko sudova i konačno uz pomoć legistrature. Ali osnovna ideja zaštitnih znakova je i dalje dobra: prinuđivanje na iskrenost kompanija i nagrađivanje iste od strane potrošača.

Kopirajt sistem se mora reformisati. Zalažemo se za zadržavanje kopirajt sistema za komercijalnu upotrebu (ali sa kraćim, prihvatljivijim rokom trajanja). Veliki problem predstavlja to što se kopirajt u poslednjih 20 godina jako proširio, prešavši put od nečega o čemu samo korporacije moraju da vode računa do nečega što kriminalizuje čitave mlade generacije (i sve više i više ljudi za koje čak i ne možemo reći da su mladi).

Švedska piratska partija želi da;

• Legalizuje deljenje podataka i drugo nekomercijalno deljenje kulture između privatnih lica, a to uključuje i slanje i primanje. Kao direktna posledica ovoga, sajtovi za pretraživanje interneta poput The Pirate Baya bi takođe bili legalni, jer se niko ne bi mogao optužiti za “pomaganje i podržavanje” aktivnosti koja je sama po sebi potpuno zakonita (deljenje podataka između privatnih lica).
• Najviše 20 godina zaštite nekog dela od slobodnog pristupa javnosti. Između ostalog, ovo takođe rešava problem sa delima koja su siročići i “crna rupa 20 veka”.
• Registrovanje nakon 5 godina. Nosioci prava koji žele da nastave sa korišćenjem komercijalnog monopola nakon isteka roka od 5 godina moraju registrovati svoja dela, kako bi komercijalni korisnici koji žele da plate dozvolu za korišćenje znali kome treba da se obrate za dozvolu. Ovim se takođe rešava problem sa delima siročićima.
• Razumno regulisanje citata, parodija, i remiksovanja čak i kada je u pitanju audio, video ili drugi sadržaj (danas možete citirati samo tekst – prim. prev.), i harmonizacija u okviru EU kada su u pitanju izuzeci od kopirajta (“izuzeci i ograničenja”).
• Zabrana DRM (mehanizam digitalne restrikcije), ili makar, jasno legalizovanje prava na kršenje DRM-a ukoliko se to radi zarad nekog vida korišćenja koje samo po sebi nije nelegalno.

Ukoliko reformišemo kopirajt zakon u skladu sa ovim predlogom, rešilo bi se 99% ozbiljnih problema koje izaziva današnji kopirajt sistem, a istovremeno bi 99% poslovnih modela koji trenutno funkcionišu u okviru kulturnog i zabavnog sektora nastavilo sa svojim radom ako bi se kompanije makar malo prilagodile novom svetu.

Ne misli samo Švedska piratska partija da se kopirajt zakoni moraju reformisati na ovaj način. Od pre godinu dana, to je takođe i zvanični stav čitave Grupe zelenih u Eropskom parlamentu.

Mnogo više toga o predlogu izmene kopirajt zakona se može naći u knjizi The Case For Copyright Reform, koju smo napisali Rick Falkvinge, osnivač Piratske partije, i ja. Knjiga je dostupna za besplatno skidanje sa interneta u eBook formatu, a možete je nabaviti po ceni koštanja štampe na zahtev na copyrightreform.eu.

Ovaj prevod članka izvorno na švedskom jeziku preuzet je sa MEP Engströma bloga.